Годинама слушам искусне новинарске „експерте“ који у емисијама промовишу разну уносну пољопривредну производњу. Од калифорниских глиста, нојева, пужева, лешника, боровнице до сада популарне ароније. Пресеци прихода по сезони уз приказ крајње продајне цене коју ми видимо на тржишту. Помножени приходи по годинама производње, исплативост улагања, зарада, камиони – авиони.
Ко то нуди?
То су углавном градске фирме у сарадњи са банкама и промотерима. Лепо упакована прича са добром мотивацијом зараде и будућег развоја. Истичу слободно радно време, сезонски рад, малте не, релаксација уз лепу зараду.
Коме нуде, сељаку?
Сељак зна у паре а о релаксацији да не говорим. Ово је припремљено и нуди се градском човеку коме је посао у граду неизвестан и мало плаћен. Има негде у Србији дедовину или очевину и то је права прилика да онима у селу покаже како треба да се ради, јел они тамо не знају. Сељак је по њима сељак, не прати трендове, интернет а о фејзбуку да не говорим.
Сетих се једног примера из околине. Осредњи градски предузетник купио повољно два хектара земље у оближњем селу, искрчио, оградио, поставио шпалире и сади купину. Има „саветника“ који му то стручно надгледа и даје даље смернице. Први комшија сељак Драгић прискочи да помогне кад затреба орање, стајско ђубре, коље. Покушавао да каже, али где ће он учити, учене људе. Долазе, улажу, једу, пију, за село ретка забава са градским људима. Дуго очекивана берба подбаци, догодине мало боље али ни приближно ономе што је писало у свесци предузетника. Воља се изгубила, не уради се на време потребно и све мање рода. Почиње тражење кривца. Драгић му је скупо наплаћивао орање, није му на време урадио обећано, сељаци су овакви-онакви. Оног стручњака нико и не помиње, саветници који су јели и пили они сада са тим немају везе. Предузетник љут на Драгића а Драгић у чуду скупи храбрости да пита.
„Комшија Јово када си у катастру преносио купљену земљу јел си видео како се зове твоја њива“
Нисам, какве то везе има?
„Има комшија, има, увек се звала „Подбарина“ и то сам увек покушавао да те подсетим. Никад ту није расло ништа друго сем зукве и јеуше. Али где да ја учим, учене. Купина воли осунчано, оцедито, погледај око њиве и види да ли негде расте дивља купина, нема је“.
Јова, тешко да је разумео. Отишао на други лакши посао, није ово за њега. Подбарине траже новог инвеститора. Што кажу код нас „Није мајка грдила сина што се коцка, него што се „вади“.
Изгледа јако привлачно и остварљиво
Шалу на страну, озбиљна су ово посла. У Србији је 85% територије неразвијено (рурално је говорио Јовин консултант) има доста потенцијала али и тешкоће. Не очекивати превише зараде јел да је то могуће наше село би већ било богатије. Са сељацима, комшијама опрезно али их саслушати и чути и поштовати. Када они осете поштовање умеју домаћински да помогну и прискоче. Свакако консултовати стручне људе али још обазривије него са сељацима. И главу горе, ако сте већ решили у село, добро дошли. Најтачније је оно са почетка што рекламирају, слободу радног времена и сезонски рад.
Сада је зима, мање посла па од Божића печеница, пршута, кисели купус, врућа ракија па ко издржи. Да не буде она послератна доскочица
Село граду помаже у раду
А град селу помаже у јелу
