Никада нисам била фан рукавица када радим са биљкама, било да садим, чупкам или нешто треће.
Тај осећај који нам пружа чуло додира не може се упоредити ни са чим. Кад год носим рукавице, осећам баријеру између биљке и мене, веза никада не буде комлетна.
Из тог разлога увек бирам опцију- без рукавица (Добро, понекад ме само мрзи да одем да их нађем). У почетку, док потпуно не запрљам руке, мало се двоумим и све радим „са два прста“, мислим како ћу после орибати нокте и слично.
Зато, да вам скратим муке и размишљања, прво умочите руке у земљу и комлетно испрљајте, е после на миру можете да садите и радите.
Поред те баријере коју увек осећам када радим са рукавицама, други главни разлог је што никада нисам могла да нађем добре, женске, лепе баштенске рукавице. Поред тога треба да ми буду потпуно таман и не спадају; волим и да лепо изгледају, да се лепо сликају- никакав рад се не рачуна без фотографије на друштвеним мрежама као доказ.
Прошли месец сам радила неки посао који је укључивао и садњу, а како сам се припремала за свадбу, опција без рукавица, заправо, није била опција. При поласку сам понела нови пар рукавица (биле су ми при руци), лепо дизајнираних, још увек са етикетом, јер сам их у ствари купила за украшавање неког простора, а не да би служиле сврси.
Дошли на терен, посао се увелико захуктава, ја скидам етикету, навлачим рукавице, а оне- таман, потпуно, комплетно таман. Ја у чуду! Чак сам и прстен морала да скинем, јер су ме преко њега затезале и жуљале. Гумица на чланцима баш како треба, не стеже да стане крв, а опет довољно добро држи да унутра не упада земља. Она веза, коју сам раније помињала, била је скоро па потпуна, јер су рукавице довољно танке да имам осећај шта радим, а довољно дебеле да се не цепају.
Тако, после неког времена, седнем да се мало одморим са све рукавицама на рукама и зазвони ми телефон. Махинално се одмах хватам, повлачим по екрану- и он реагује. Рукавице функционишу на тоуцх сцреен. Ја у чуду други пут! Замишљам како је у ствари добро што никада више не морам да прекидам посао, да журим да скидам рукавице како бих се јавила на телефонски позив, супер!
Вероватно је битно и да поменем да сам после завршеног посла лепо опрала руке са све рукавицама и биле су поново лепе и чисте.
Стварно раније нисам водила рачуна о тим „ситницама“ које заправо много значе и олакшавају посао, али после овог открића баш сам била срећна. Вероватно за некога то није ништа ново и за овакве или сличне рукавице одавно зна, али за мене су ове праве, женске (фотогеничне) баштенске рукавице – must have!
Аутор текста:
Исидора Сајић
Купите овде: Женске баштенске рукавице
