Нешто лично што ми дуго лежи на срцу

Ова година ће свакако остати забележена по пандемији која је постала толико глобална да је цео свет осетио промене у начину функционисања. Од обавезне заштите до забране кретања утицало је на наше досадашње навике. Какве то има везе са цвећем и биљкама?

Сада више него икада осетили смо колико су биљке саставни део свих нас.

 Случајно или намерно нова пандемија је некако раздвајала људе, једни су друге сумњичаво гледали као могућег преносиоца вируса. И унутар породица јављале су се бојазан и стрепња. У жељи  да заштитимо ближње или себе несвесно смо правили баријеру. Та физичка дистанца од људи природно нас је окретала природи и биљкама.

Многи су у свом окружењу или  дворишту први пут проводили много времена и почели да примећују биљке које су до тада биле неприметне. Приметили су дрво које је порасло и неколико метара од последњег погледа ка њему. А дрво истовремено скромно и поносно. Скромно јер је као и човек само  део света,  створеног по милости и љубави самог Tворца,  а поносно јер је на њега напокон обраћена пажња. Мислите да оно не осећа пажњу и љубав? Наука је одавно потврдила да осећа.

Шетња и боравак  у природи и дворишту  ове године показали су  нам  колико је битно водити рачуна о окружењу, о сваком дрвету, жбуну, травњаку  или цвету. Битно је због нас самих, нашег здравља како физичког тако и психичког. Изнова се доказује колико рад са биљкама смањује стрес и враћа позитивне мисли и осећања. Као што сам претпоставио на самом почетку ових дешавања, људи су слободно време проводили на терасама,  у двориштима и викендицама, садећи биљке и улепшавајући своје окружење. Мање су мислили о лошим и деструктивним стварима.

Ово је била прилика који су многи искористили и још увек користе да уреде и улепшају своје окућнице.  Занимљиво је да се овог лета није могао купити монтажни базен. Нико га није имао на лагеру, све је било продато и чекао се по неколико недеља након наручивања. Слично је било и са пратећом опремом и појединим биљкама за двориште и врт. Тражио се цвет више. И потврдила се она истина да уређење дворишта и простора није условљено новцем, већ вољом и посвећеношћу. Људи су размножавали, размењивали, куповали младе саднице и нашли начин да простор око себе улепшају.

Ја бих рекао да су улепшали сами себе.

Верујте да то свакодневно примећујем.  Током планирања простора које треба да уређујемо видна је и промена домаћина у начину размишљања о свом врту док разговарамо о томе. Трансформација је очигледна  већ при помену назива и изгледа биљке коју желе да посаде. Када своје мисли преусмере са свакодневних текућих проблема које сви имамо, већ при називу или изгледу биљке коју желе да посаде, трансформација је видна. Почињу да размишљају о врстама биљака, годишњем добу, бојама, облицима, називима. Почињу и на Фејсбуку, Инстаграму, Јутјубу да примећују објаве и слике биљака које им се свиђају. Први пут и код комшинице преко пута примећују лепу саксију и негован травњак. Отвара им се нови свет хортикултуре.

И ту почиње она „терапија“ коју биљке чудесно чине. Мисли нам се везују за лепе и корисне ствари и престајемо да трошимо времена на деструктивне и празне приче. Уживамо у свом окружењу, бринемо о њему и међусобно једни од других зависимо. То лепо дружење са биљкама преносимо и на своје ближње. Некада причом о томе како смо провели поподне у вртним активностима, некада поклон цветом из наше саксије или баште.

Себично, као што само људи умеју, ми отимамо део природе да нама улепша окружење, али често заборављамо да пружимо минимум посвећености његовом одржавању. Потрудимо се да макар мало пажње вратимо нашим „немим“ пријатељима.

И морам сада изнети мисли које ме дуго прате и често ми се враћају. Стицајем околности више пута сам путовао и краће боравио у Швајцарској. Сваки пут изнова и изнова сам гледао уређеност њихових дворишта, села, улица, градова… Неко ће рећи лако је њима, богати су. Њихову деца и сада уче у школама да су јако мали, сиромашни, немају оранице, не могу да производе храну и морају доста да раде да би опстали. Сетим се онога шта смо ми учили… Непрегледне оранице, разуђена обала, воде… Само да седимо и уживамо.

У разговору са њима приметно је да размишљају о свом окружењу, то је ствар личне културе. Свако брине и о свом простору и окружењу. Уреде га са мање или више новца и укуса, али га уреде. У селима је то доста скромно, али приметна је брига о сваком ћошку сопственог простора. На први поглед не интересује их глобално дешавање, политика… Али они посвећеношћу свом личном  окружењу које једино зависи од њих, а  не од Путина или Трампа, шаљу најјачи сигнал колико заправо мисле о свему што их окружује. Они су свој „домаћи задатак“ урадили и тако исто очекују од људи који их представљају у селу, општини, држави.

И то потврђује и случај којем сведочимо док смо шетали малом сеоском улицом у месту Гштад. То мало туристичко место је познато по мини- тениском турниру где сам први пут уживо видео познате светске тенисере.

У шетњи са нашим домаћинима по малој  непрометној сеоској улици у сусрет нам је ишао  брачни пар и човек нам се љубазно насмејао и пожелео добар дан. Отпоздравили смо. Мислио сам да познају наше домаћине и то ми је било нормално. Наши домаћини су почели комуникацију између себе ко је човек који је прошао. Закључили су да је он председник Владе Швајцарске, то смо касније и потврдили гледајући слике.

Било ми је тешко разумљиво како не знају како он изгледа. Њихов коментар је био да то није њихов посао, не прате детаљно рад Владе и да нису ни дужни да знају ко је и како изгледа. Како они кажу – битно је да систем функционише. Да напоменем да су доста укључени у заштиту зеленила, прате та дешавања и врло су ангажовани.

Ако бих овај рецепт могао да упростим и преведем на наше услове, гласио би овако꞉

Уредите своју кућу, стан, терасу, двориште јер то зависи само од вас и ваше посвећености томе. Са мање или више новца, укуса, обима… али уредите. То ће подстаћи и људе из вашег окружења да и они очисте око своје куће. Та позитивна енергија ће корисно утицати на вас и ваше ближње. То ће бити позитиван „вирус“ који ће се незадрживо ширити и можда дође и до неког будућег председника владе.

Ако о томе размишљате, вероватно сте приметили да су поједини градови, насеља, улице видно уреднији, чистији, са више лепих детаља и биљака. То је тај, како бих га назвао „Цветни поздрав вирус“ који се незадрживо преноси  и шири.

Неко је морао да почне, можда бака из комшилука која је гајила мушкатле на прозорима своје старе куће. Комшинице узимале пелцере и њихове новије куће почеле да „цветају“ и тако низ улицу до раскрснице, па онда на све четири стране света. Оне су имале о чему лепом и корисном  да причају, њихова активност је била позитивна. Та позитивна и стваралачка енергија, па нека  је и само гајење мушкатли, може много променити како нас саме, тако и окружење. Пробајте.

А ево како ћемо ми да помогнемо и конкретно утичемо да почне „Цветни поздрав“ и у вашем окружењу꞉

„Jeр где су двa или три сабрани  у име моје, ја сам међу њима“…   То су речи из Светог писма и између осталог се односе на заједништво и исти циљ.  Ако се и у овом броју окупите око идеје и жеље да уредите простор где живите, пишите нам.  Добићете логистичку помоћ, савет, чак и неке биљке на поклон, али мислим да је најважније то што ћемо снимити ваш пример и покушати да то заједнички промовишемо и утичемо да крене „низ улицу“. За почетак, на Јутјуб каналу Цветни поздрав приказиваћемо лепе приче малих места.

Мој животни сан је да путујући Србијом гледам лепе пределе, чиста и уређена села и дворишта. Са насмејаним бакама и њиховом децом која знају да цене ово што имају.

Be Sociable, Share!

• 
• 

Comments

comments