Nešto lično što mi dugo leži na srcu

Ova godina će svakako ostati zabeležena po pandemiji koja je postala toliko globalna da je ceo svet osetio promene u načinu funkcionisanja. Od obavezne zaštite do zabrane kretanja uticalo je na naše dosadašnje navike. Kakve to ima veze sa cvećem i biljkama?

Sada više nego ikada osetili smo koliko su biljke sastavni deo svih nas.

 Slučajno ili namerno nova pandemija je nekako razdvajala ljude, jedni su druge sumnjičavo gledali kao mogućeg prenosioca virusa. I unutar porodica javljale su se bojazan i strepnja. U želji  da zaštitimo bližnje ili sebe nesvesno smo pravili barijeru. Ta fizička distanca od ljudi prirodno nas je okretala prirodi i biljkama.

Mnogi su u svom okruženju ili  dvorištu prvi put provodili mnogo vremena i počeli da primećuju biljke koje su do tada bile neprimetne. Primetili su drvo koje je poraslo i nekoliko metara od poslednjeg pogleda ka njemu. A drvo istovremeno skromno i ponosno. Skromno jer je kao i čovek samo  deo sveta,  stvorenog po milosti i ljubavi samog Tvorca,  a ponosno jer je na njega napokon obraćena pažnja. Mislite da ono ne oseća pažnju i ljubav? Nauka je odavno potvrdila da oseća.

Šetnja i boravak  u prirodi i dvorištu  ove godine pokazali su  nam  koliko je bitno voditi računa o okruženju, o svakom drvetu, žbunu, travnjaku  ili cvetu. Bitno je zbog nas samih, našeg zdravlja kako fizičkog tako i psihičkog. Iznova se dokazuje koliko rad sa biljkama smanjuje stres i vraća pozitivne misli i osećanja. Kao što sam pretpostavio na samom početku ovih dešavanja, ljudi su slobodno vreme provodili na terasama,  u dvorištima i vikendicama, sadeći biljke i ulepšavajući svoje okruženje. Manje su mislili o lošim i destruktivnim stvarima.

Ovo je bila prilika koji su mnogi iskoristili i još uvek koriste da urede i ulepšaju svoje okućnice.  Zanimljivo je da se ovog leta nije mogao kupiti montažni bazen. Niko ga nije imao na lageru, sve je bilo prodato i čekao se po nekoliko nedelja nakon naručivanja. Slično je bilo i sa pratećom opremom i pojedinim biljkama za dvorište i vrt. Tražio se cvet više. I potvrdila se ona istina da uređenje dvorišta i prostora nije uslovljeno novcem, već voljom i posvećenošću. Ljudi su razmnožavali, razmenjivali, kupovali mlade sadnice i našli način da prostor oko sebe ulepšaju.

Ja bih rekao da su ulepšali sami sebe.

Verujte da to svakodnevno primećujem.  Tokom planiranja prostora koje treba da uređujemo vidna je i promena domaćina u načinu razmišljanja o svom vrtu dok razgovaramo o tome. Transformacija je očigledna  već pri pomenu naziva i izgleda biljke koju žele da posade. Kada svoje misli preusmere sa svakodnevnih tekućih problema koje svi imamo, već pri nazivu ili izgledu biljke koju žele da posade, transformacija je vidna. Počinju da razmišljaju o vrstama biljaka, godišnjem dobu, bojama, oblicima, nazivima. Počinju i na Fejsbuku, Instagramu, Jutjubu da primećuju objave i slike biljaka koje im se sviđaju. Prvi put i kod komšinice preko puta primećuju lepu saksiju i negovan travnjak. Otvara im se novi svet hortikulture.

I tu počinje ona „terapija“ koju biljke čudesno čine. Misli nam se vezuju za lepe i korisne stvari i prestajemo da trošimo vremena na destruktivne i prazne priče. Uživamo u svom okruženju, brinemo o njemu i međusobno jedni od drugih zavisimo. To lepo druženje sa biljkama prenosimo i na svoje bližnje. Nekada pričom o tome kako smo proveli popodne u vrtnim aktivnostima, nekada poklon cvetom iz naše saksije ili bašte.

Sebično, kao što samo ljudi umeju, mi otimamo deo prirode da nama ulepša okruženje, ali često zaboravljamo da pružimo minimum posvećenosti njegovom održavanju. Potrudimo se da makar malo pažnje vratimo našim „nemim“ prijateljima.

I moram sada izneti misli koje me dugo prate i često mi se vraćaju. Sticajem okolnosti više puta sam putovao i kraće boravio u Švajcarskoj. Svaki put iznova i iznova sam gledao uređenost njihovih dvorišta, sela, ulica, gradova… Neko će reći lako je njima, bogati su. Njihovu deca i sada uče u školama da su jako mali, siromašni, nemaju oranice, ne mogu da proizvode hranu i moraju dosta da rade da bi opstali. Setim se onoga šta smo mi učili… Nepregledne oranice, razuđena obala, vode… Samo da sedimo i uživamo.

U razgovoru sa njima primetno je da razmišljaju o svom okruženju, to je stvar lične kulture. Svako brine i o svom prostoru i okruženju. Urede ga sa manje ili više novca i ukusa, ali ga urede. U selima je to dosta skromno, ali primetna je briga o svakom ćošku sopstvenog prostora. Na prvi pogled ne interesuje ih globalno dešavanje, politika… Ali oni posvećenošću svom ličnom  okruženju koje jedino zavisi od njih, a  ne od Putina ili Trampa, šalju najjači signal koliko zapravo misle o svemu što ih okružuje. Oni su svoj „domaći zadatak“ uradili i tako isto očekuju od ljudi koji ih predstavljaju u selu, opštini, državi.

I to potvrđuje i slučaj kojem svedočimo dok smo šetali malom seoskom ulicom u mestu Gštad. To malo turističko mesto je poznato po mini- teniskom turniru gde sam prvi put uživo video poznate svetske tenisere.

U šetnji sa našim domaćinima po maloj  neprometnoj seoskoj ulici u susret nam je išao  bračni par i čovek nam se ljubazno nasmejao i poželeo dobar dan. Otpozdravili smo. Mislio sam da poznaju naše domaćine i to mi je bilo normalno. Naši domaćini su počeli komunikaciju između sebe ko je čovek koji je prošao. Zaključili su da je on predsednik Vlade Švajcarske, to smo kasnije i potvrdili gledajući slike.

Bilo mi je teško razumljivo kako ne znaju kako on izgleda. Njihov komentar je bio da to nije njihov posao, ne prate detaljno rad Vlade i da nisu ni dužni da znaju ko je i kako izgleda. Kako oni kažu – bitno je da sistem funkcioniše. Da napomenem da su dosta uključeni u zaštitu zelenila, prate ta dešavanja i vrlo su angažovani.

Ako bih ovaj recept mogao da uprostim i prevedem na naše uslove, glasio bi ovako꞉

Uredite svoju kuću, stan, terasu, dvorište jer to zavisi samo od vas i vaše posvećenosti tome. Sa manje ili više novca, ukusa, obima… ali uredite. To će podstaći i ljude iz vašeg okruženja da i oni očiste oko svoje kuće. Ta pozitivna energija će korisno uticati na vas i vaše bližnje. To će biti pozitivan „virus“ koji će se nezadrživo širiti i možda dođe i do nekog budućeg predsednika vlade.

Ako o tome razmišljate, verovatno ste primetili da su pojedini gradovi, naselja, ulice vidno uredniji, čistiji, sa više lepih detalja i biljaka. To je taj, kako bih ga nazvao „Cvetni pozdrav virus“ koji se nezadrživo prenosi  i širi.

Neko je morao da počne, možda baka iz komšiluka koja je gajila muškatle na prozorima svoje stare kuće. Komšinice uzimale pelcere i njihove novije kuće počele da „cvetaju“ i tako niz ulicu do raskrsnice, pa onda na sve četiri strane sveta. One su imale o čemu lepom i korisnom  da pričaju, njihova aktivnost je bila pozitivna. Ta pozitivna i stvaralačka energija, pa neka  je i samo gajenje muškatli, može mnogo promeniti kako nas same, tako i okruženje. Probajte.

A evo kako ćemo mi da pomognemo i konkretno utičemo da počne „Cvetni pozdrav“ i u vašem okruženju꞉

„Jer gde su dva ili tri sabrani  u ime moje, ja sam među njima“…   To su reči iz Svetog pisma i između ostalog se odnose na zajedništvo i isti cilj.  Ako se i u ovom broju okupite oko ideje i želje da uredite prostor gde živite, pišite nam.  Dobićete logističku pomoć, savet, čak i neke biljke na poklon, ali mislim da je najvažnije to što ćemo snimiti vaš primer i pokušati da to zajednički promovišemo i utičemo da krene „niz ulicu“. Za početak, na Jutjub kanalu Cvetni pozdrav prikazivaćemo lepe priče malih mesta.

Moj životni san je da putujući Srbijom gledam lepe predele, čista i uređena sela i dvorišta. Sa nasmejanim bakama i njihovom decom koja znaju da cene ovo što imaju.