Кофери спаковани, шешир на глави, пасоши у руци- крећемо.
Као што обично буде, на самом поласку чујем реченицу: „Јао видећеш, Италијани пију кафу у два гутљаја, онако на шанку“. Наравно, мислим да то нема шансе, ко то још не ужива у кафи, чају или било чему што воли да попије. Минус број један.
Италија ми је увек била дестинација на коју бих се враћала и желела да видим и упознам све везано за исту. Одатле и ово путовање. У склопу путовања договорили смо одласке у неколико француских градова. Нисам се посебно интересовала, наравно да сам била жељна да видим каква је та земља, али нисам придавала превише значаја.
Да, нисам напоменула да се ради о делу Азурне обале, илити Ривиера деи Фиори- Ривијера цвећа (а где другде?).
Град у коме смо боравили (Санремо) познат је по великом броју расадника украсног биља и цветница, али нажалост велики број истих је затворен или су пропали, бар су мени тако изгледали.
Први дан у граду, шетамо, гледамо. Веома леп и прилично велики град. Цвећа има на улицама, по жардињерама, углавном су то лепо одржаване, вишегодишње биљке. Али мени ту нешто фали. Ривијера цвећа, расадници, али фали, фали цвећа!
Да ме не схватите погрешно, далеко од тога да град није сређен и да нема цвећа. Има га далеко више него на пример код нас, али за град коме је синоним цвеће-фали биљака и уређења.
Фотоапарат употребила тек други дан у граду.
Трећи дан, крећемо за Француску, прва дестинација-Ментон.
Ту сам дошла и ту сам остала.
Мислила сам да не може да буде велика разлика, ипак је то скоро место до места које дели само државна граница. Грдно сам погрешила!
Ментон је прелепи мали град на обали Азурне обале у коме бих могла да живим! Сваки детаљ, свака саксија, свако слободно место је употпуњено биљкама. Није само центар града уређен, сам улазак у град је прелеп. Око саобраћајница зелене површине са великим групацијама вишегодишњег цвећа, балкони пуни летњих цветница, дрвореди мандарине и лимуна. Да, нисам рекла да је Ментон познатији као град лимуна. Фотоапарт нисам испуштала из руке, наравно, нестало ми је и меморије, али сам успела да забележим онолико колико апарат може да пренесе.
Сваки следећи град у Француској је био много леп, такође пун цвећа, са великим обликованим формама лишћара и цветница. Чак и мала, мање позната места имала су заиста пуно сређених површина, а и сами кружни токови на путевима су толико сређени да сам остала без речи, само са фотоапаратом у руци. Следи неколико фотографија из дивног Антиба.
Монако, какав и јесте сам по себи- посебна прича. Не фасцинирају ме велике и богате зграде, коцкарнице и слично, али њихове баште на свакој тераси, сваком крову (буквално сваком), то је заиста посебна прича. Оставићу вам неколико фотографија, бар мало да уживате (на крају текста).
Италија је и даље земља коју бих волела целу да обиђем, заиста је лепа, али у овој борби између цветних земаља-победила је Француска, на челу са Ментоном!
Шишарке сам понела (то су моје успомене уместо магнета) и кући се вратила, али се следећи пут видимо (и читамо) из Француске!
За крај, неколико фотографија из Монака. Обратите пажњу на кровове зграда!
