Први ’сусрет’ са дрветом

Друга година студија. Семестар у пуном јеку. Стручни предмети полакo почињу да замењују опште. Међу њима и декоративна дендрологија. Упознавање са украсним врстама нашег подручија и њиховим особинама и условима животне средине.
Сећам се да је то дрво било друго у уџбенику из кога смо учили и нисам му посветила довољно пажње, јер, семестар је тек почео, не мора одмах да се седне и учи. Предмет је био јако примамљив, што због врло посвећене професорке и асистента, што због занимљивих задатака које смо имали. Међу њима и скупљање материјала за хербаријум.

Хербариум одмара од учења…

Увек је лакше све друго радити само не учити, па тако и ово, лакше је било ићи по граду стидљиво скупљати и брати листове са грана, а понекад сам то морала да радим и по мраку. Преко дана бих снимала које примерке нисам убрала и стрпљиво чекала да падне мрак да кришом одем да их узмем. Иако биљке нису биле приватна својина, по мраку би ми било лакше да их уберем, као да ће мање људи видети да их повређујем. Задовољна бих се враћала у стан и полако ређала моје ретке примерке на пресовање.

Поглед горе и гле дрвета…

То сакупљање материјала ми је толико прешлу у навику да сам и на теренским наставама, скроз различитих предмета, ишла подигнуте главе и гледала у крошње дрвећа које треба да уберем. Баш на једној таквој теренској настави, у пролеће, догодио се мој први сусрет са Liriodendronom.  

Док смо чекали професорку, испред куће Краља Петра, на Сењаку, решили смо да обиђемо, богату, околину у потрази за врстама које немамо. Шетајући се уским уличицама дошли смо до једног приватног дворишта изнад чијих се ограда високо пружало једно лепо, грациозно, чврсто дрво. Другарица га је препознала и са одушевљењем рекла како је то дрво дивно и ретко се среће у Београду, а поготову не у цвету. Сложно смо прошле кроз капију да нађемо власника дворишта и замолимо за примерак листа (а ако буде расположен и цвета) са дрвета. Господин је био јако љубазан и помогао нама девојкама да се домогнемо чак два примерка цвета, која су била на прилично високим гранама.

Лист подсећа на мачку

Када сам узела свој примерак у руке, схватила сам да лист тог дрвета има идентичан облик као глава мачке. Али буквално. Као да имају два ’рогића’ која одступају, горња два престављају уши мачке, а доња два, која су мања, представљају бркове мачке. Била сам одушевљена. Тај облик листа до тада нисам сретала, иако ми биљке уопште нису стране, родитељи имају расадник Биосан, расла сам са биљкама. Али тим дрветом сам била фасцинирана, да ли због те сличности са животињом коју волим или само због упознавања нечег новог, не знам.

А онда ми је другарица дала гранчицу на којој је био цвет. Цвет. Више је личио на неки пластичан предмет, скроз нестваран. Облик као цвет лале, али милион пута лепши. Латице као да су биле направљене од неког чврстог, жутог материјала за скупоцене хаљине. Плашила сам се ако га пипнем да ће да се распадне.

Стигла сам кући а тамо…

После неколико недеља, поносна што сам научила прве називе биљака, отишла сам код маме и тате и рекла им да бих волела да имамо Тулипановац (један од домаћих назива) посађен у дворишту, мислећи како га сигурно немају. Они су се збуњено погледали и питали како нисам приметила, да баш то дрво имамо  међу првима посађено испред куће. То је показивало колико сам ја раније примећивала биљке око себе. Али од тада, тај први ’сусрет’ са Лириодендроном је можда променио то.

Можда ће неко рећи да дрво није ништа посебно, да су га виђали често, да нису одушевљени. Али ја сам била. И дан данас јесам. Често изађем у двориште и станем, сада већ, испод дрвета и посматрам га. Посматрам његове листове којих на стаблу има од минијатурних до огромних. У пролеће се трудим да не пропустим приказивање тог ретког цвета, који често не могу одмах ни да приметим. Листови га окружују, као да су љубоморни на лепоту тог цвета па желе да га сакрију да би они остали у центру пажње.
Тај наш сусрет променио је мој поглед на све биљке, али и мој поглед са терасе када ујутру одмарам и пијем кафу. Дрво поносно стоји на травњаку, само, али не усамљено и поносно на своју лепоту и грациозност.

Касније ме испит рок натерао да научим и све друге биљке из уџбеника, али ова биљка посађена у мом дворишту је ту да ме подсети да увек треба да обраћам пажњу на мање познате врсте биљака, јер свако од нас има неку биљку која је лепша од свих других.

ПС.  Молим за ваше сугестије и коментаре

Аутор текста Исидора Сајић

Be Sociable, Share!

• 
• 

Comments

comments