Prvi ’susret’ sa drvetom

Druga godina studija. Semestar u punom jeku. Stručni predmeti polako počinju da zamenjuju opšte. Među njima i dekorativna dendrologija. Upoznavanje sa ukrasnim vrstama našeg područija i njihovim osobinama i uslovima životne sredine.
Sećam se da je to drvo bilo drugo u udžbeniku iz koga smo učili i nisam mu posvetila dovoljno pažnje, jer, semestar je tek počeo, ne mora odmah da se sedne i uči. Predmet je bio jako primamljiv, što zbog vrlo posvećene profesorke i asistenta, što zbog zanimljivih zadataka koje smo imali. Među njima i skupljanje materijala za herbarijum.

Herbarium odmara od učenja…

Uvek je lakše sve drugo raditi samo ne učiti, pa tako i ovo, lakše je bilo ići po gradu stidljivo skupljati i brati listove sa grana, a ponekad sam to morala da radim i po mraku. Preko dana bih snimala koje primerke nisam ubrala i strpljivo čekala da padne mrak da krišom odem da ih uzmem. Iako biljke nisu bile privatna svojina, po mraku bi mi bilo lakše da ih uberem, kao da će manje ljudi videti da ih povređujem. Zadovoljna bih se vraćala u stan i polako ređala moje retke primerke na presovanje.

Pogled gore i gle drveta…

To sakupljanje materijala mi je toliko prešlu u naviku da sam i na terenskim nastavama, skroz različitih predmeta, išla podignute glave i gledala u krošnje drveća koje treba da uberem. Baš na jednoj takvoj terenskoj nastavi, u proleće, dogodio se moj prvi susret sa Liriodendronom.  

Dok smo čekali profesorku, ispred kuće Kralja Petra, na Senjaku, rešili smo da obiđemo, bogatu, okolinu u potrazi za vrstama koje nemamo. Šetajući se uskim uličicama došli smo do jednog privatnog dvorišta iznad čijih se ograda visoko pružalo jedno lepo, graciozno, čvrsto drvo. Drugarica ga je prepoznala i sa oduševljenjem rekla kako je to drvo divno i retko se sreće u Beogradu, a pogotovu ne u cvetu. Složno smo prošle kroz kapiju da nađemo vlasnika dvorišta i zamolimo za primerak lista (a ako bude raspoložen i cveta) sa drveta. Gospodin je bio jako ljubazan i pomogao nama devojkama da se domognemo čak dva primerka cveta, koja su bila na prilično visokim granama.

List podseća na mačku

Kada sam uzela svoj primerak u ruke, shvatila sam da list tog drveta ima identičan oblik kao glava mačke. Ali bukvalno. Kao da imaju dva ’rogića’ koja odstupaju, gornja dva prestavljaju uši mačke, a donja dva, koja su manja, predstavljaju brkove mačke. Bila sam oduševljena. Taj oblik lista do tada nisam sretala, iako mi biljke uopšte nisu strane, roditelji imaju rasadnik Biosan, rasla sam sa biljkama. Ali tim drvetom sam bila fascinirana, da li zbog te sličnosti sa životinjom koju volim ili samo zbog upoznavanja nečeg novog, ne znam.

A onda mi je drugarica dala grančicu na kojoj je bio cvet. Cvet. Više je ličio na neki plastičan predmet, skroz nestvaran. Oblik kao cvet lale, ali milion puta lepši. Latice kao da su bile napravljene od nekog čvrstog, žutog materijala za skupocene haljine. Plašila sam se ako ga pipnem da će da se raspadne.

Stigla sam kući a tamo…

Posle nekoliko nedelja, ponosna što sam naučila prve nazive biljaka, otišla sam kod mame i tate i rekla im da bih volela da imamo Tulipanovac (jedan od domaćih naziva) posađen u dvorištu, misleći kako ga sigurno nemaju. Oni su se zbunjeno pogledali i pitali kako nisam primetila, da baš to drvo imamo  među prvima posađeno ispred kuće. To je pokazivalo koliko sam ja ranije primećivala biljke oko sebe. Ali od tada, taj prvi ’susret’ sa Liriodendronom je možda promenio to.

Možda će neko reći da drvo nije ništa posebno, da su ga viđali često, da nisu oduševljeni. Ali ja sam bila. I dan danas jesam. Često izađem u dvorište i stanem, sada već, ispod drveta i posmatram ga. Posmatram njegove listove kojih na stablu ima od minijaturnih do ogromnih. U proleće se trudim da ne propustim prikazivanje tog retkog cveta, koji često ne mogu odmah ni da primetim. Listovi ga okružuju, kao da su ljubomorni na lepotu tog cveta pa žele da ga sakriju da bi oni ostali u centru pažnje.
Taj naš susret promenio je moj pogled na sve biljke, ali i moj pogled sa terase kada ujutru odmaram i pijem kafu. Drvo ponosno stoji na travnjaku, samo, ali ne usamljeno i ponosno na svoju lepotu i gracioznost.

Kasnije me ispit rok naterao da naučim i sve druge biljke iz udžbenika, ali ova biljka posađena u mom dvorištu je tu da me podseti da uvek treba da obraćam pažnju na manje poznate vrste biljaka, jer svako od nas ima neku biljku koja je lepša od svih drugih.

PS.  Molim za vaše sugestije i komentare

Autor teksta Isidora Sajić