Када приметите да се туја или неки други четинар суши, односно да му четине мењају боју, „крцају“ под руком, тада заливања не може помоћи, та биљка се већ осушила.
Обратите пажњу на остале биљке и њих добро натопите и орошавајте. Биљке се обично суше у низу и када приметите прве промене, заливајте све остале биљке. Примећеној нема помоћи, али може да буде сигнал да остале биљке спасете.
Природно станиште четинара су хладније зоне, више влаге и веће надморске висине. Селекцијом и укрштањем се добијају мање осетљиве врсте, али и оне траже више неге и заливања. Последњих година смо сведоци сушења све већег броја четинара, суше се младе, али и десетинама година старе биљке.
Колико?
Заливање подразумева да вода натопи корен биљке. То је обично пола метра и дубље и сада је јасно како је то тешко учинити површинским и кратким заливањем баштенским цревом. Вода мора полако да натапа корен, а не само да накваси површински слој.
Најосетљивије су младе посађене биљке и биљке којима корен није довољно дубоко разгранат да може да црпи воду из доњих слојева. Ако је простор око биљака окопан, то је први услов да вода може да продре и у доње слојеве где је најпотребнија.
Како?
Ако заливате баштенским цревом, пустите да вода лагано цури, црево спустите поред биљака да натапа и повремено га померите. Погледајте видео прилог о заливању дрвећа.
Наравно, најбоље заливање биљака које су у огради или низу је цревом кап по кап. Најмање воде се потроши и биљке су најбоље заливене. Када се каже кап по кап то многима изгледа компликовано и скупо. Напротив, црева су јако повољна, уградња крајње једноставна и уштеда воде велика. Црево се постави поред биљака које су у низу, један крај се затвори а на другом крају се монтира брза спојка која служи да на њу прикључимо обично баштенско црево. Када требамо заливати, довучемо баштенско црево, спојимо, натапање биљака је уједначено и вода се не расипа.
