Када се помене негован травњак, сетим се оне шале како су Енглези учили Французе да се то ради. „Прихрањивање, заливање и кошење, сва мудрост, и тако за триста година имате врхунски травњак“, открили су тајну познати енглески вртлари.
„У свакој шали пола збиље“, каже наш народ. Овде је све истина и стварно сва мудрост. Претерано је само са годинама до формираног травњака, а рецепт је исти и онда и сад. Ако већ имате травњак или га тек формирате, крените по рецепту.
1. Прихрана
Битно је травњаку дати храну, а она може бити врло различита и свако нека се снађе по својој могућности и довитљивости. Раније сам, од пријатеља који гаји голубове, узимао суво ђубре које он покупи у џакове када чисти кавез. Пред кишу то разбацам лопатицом и ако одстраним мало перја, све остало је одлично. Јака, јефтина и органска прихрана. Сада се производе и увозе специјална наменска ђубрива само за травњаке, до стандардних мешавина које можете наћи у свакој пољопривредној апотеци. За почетак узмите ђубриво које сте у могућности и боље је бацити мању количину у више наврата него претерати. Ако желите да видите ефекат, у један део дворишта немојте ставити храну. Тако можете пробати врсте ђубрива и одредити шта више одговара. Интервал прихране зависи од врсте ђубрета, али ако се не ради о специјалним дугорастворљивим ђубривима, прихрана треба да буде једном месечно.
2. Заливање
Као што и нама после доброг оброка треба вода, тако је и са травњаком, треба му заливање. Са биљкама је то још израженије, јер не говоре. Заливање травњака је опет по сопственим могућностима.
Можете спустити црево и нека натапа простор, монтирајте обичне прскалице или поставите неки систем који ће то аутомтски заливати. Киша је најбоља, али се не можете ослонити само на то јер травњаку треба редовно заливање. Ево због чега. У смешама семена које користимо за травњаке налазе се врсте које су осетљивије и захтевније од обичног корова. Ако не обезбедимо те добре услове, дајемо предност корову који временом може да надвлада нашу лепу траву. Енглези имају ту срећу што имају честе падавине и у предности су у односу на нас и Французе. Зато, црево у руке или на прскалицу! Колико често? У пролеће једном недељно, а када температуре буду високе свака два-три дана.
3. Кошење
После прихране и заливања трава почне да буја тако да предстоји кошење. Исто као у предтходним ставкама, свако нека се сналази по својим могућностима. Ручна коса, маказе, тримери, косачице… суштина је у следећем. Ниским и редовним кошењем спречавамо да се развија широколисни коров. Такав коров својим широким лискама угрожава нашу лепу и танку траву и ствара флеке по травњаку. Ако редовно примењујемо прве две ставке, онда кошење током лета треба да буде минимум једном седмично, а пожељно је на 4-5 дана. Када је кошење редовно онда је и лакше јер је трава мања. Висина кошења зависи од више фактора, али да упростим. Не много ниско да не пожути трава и да се не види земља, а ни високо да широколисни коров остаје. Пракса најбоље покаже која је најнижа тачка кошења, која неће оштетити надземни део наше траве. Ако желите брзо да дођете до формираног травњака, погледајте могуће решење.
И за крај једна ставка коју Енглези нису ни помињали а код нас је често потребна.
Када било који од наведених процеса занемарујемо или редовно не примењујемо, настају следеће индикације. Доста корова, маховина, флеке по травњаку, ретка трава… Потребно је радити прозрачавање или вертикулирање површина. То за неки следећи пут…
