Kada se pomene negovan travnjak, setim se one šale kako su Englezi učili Francuze da se to radi. „Prihranjivanje, zalivanje i košenje, sva mudrost, i tako za trista godina imate vrhunski travnjak“, otkrili su tajnu poznati engleski vrtlari.
„U svakoj šali pola zbilje“, kaže naš narod. Ovde je sve istina i stvarno sva mudrost. Preterano je samo sa godinama do formiranog travnjaka, a recept je isti i onda i sad. Ako već imate travnjak ili ga tek formirate, krenite po receptu.
1. Prihrana
Bitno je travnjaku dati hranu, a ona može biti vrlo različita i svako neka se snađe po svojoj mogućnosti i dovitljivosti. Ranije sam, od prijatelja koji gaji golubove, uzimao suvo đubre koje on pokupi u džakove kada čisti kavez. Pred kišu to razbacam lopaticom i ako odstranim malo perja, sve ostalo je odlično. Jaka, jeftina i organska prihrana. Sada se proizvode i uvoze specijalna namenska đubriva samo za travnjake, do standardnih mešavina koje možete naći u svakoj poljoprivrednoj apoteci. Za početak uzmite đubrivo koje ste u mogućnosti i bolje je baciti manju količinu u više navrata nego preterati. Ako želite da vidite efekat, u jedan deo dvorišta nemojte staviti hranu. Tako možete probati vrste đubriva i odrediti šta više odgovara. Interval prihrane zavisi od vrste đubreta, ali ako se ne radi o specijalnim dugorastvorljivim đubrivima, prihrana treba da bude jednom mesečno.
2. Zalivanje
Kao što i nama posle dobrog obroka treba voda, tako je i sa travnjakom, treba mu zalivanje. Sa biljkama je to još izraženije, jer ne govore. Zalivanje travnjaka je opet po sopstvenim mogućnostima.
Možete spustiti crevo i neka natapa prostor, montirajte obične prskalice ili postavite neki sistem koji će to automtski zalivati. Kiša je najbolja, ali se ne možete osloniti samo na to jer travnjaku treba redovno zalivanje. Evo zbog čega. U smešama semena koje koristimo za travnjake nalaze se vrste koje su osetljivije i zahtevnije od običnog korova. Ako ne obezbedimo te dobre uslove, dajemo prednost korovu koji vremenom može da nadvlada našu lepu travu. Englezi imaju tu sreću što imaju česte padavine i u prednosti su u odnosu na nas i Francuze. Zato, crevo u ruke ili na prskalicu! Koliko često? U proleće jednom nedeljno, a kada temperature budu visoke svaka dva-tri dana.
3. Košenje
Posle prihrane i zalivanja trava počne da buja tako da predstoji košenje. Isto kao u predthodnim stavkama, svako neka se snalazi po svojim mogućnostima. Ručna kosa, makaze, trimeri, kosačice… suština je u sledećem. Niskim i redovnim košenjem sprečavamo da se razvija širokolisni korov. Takav korov svojim širokim liskama ugrožava našu lepu i tanku travu i stvara fleke po travnjaku. Ako redovno primenjujemo prve dve stavke, onda košenje tokom leta treba da bude minimum jednom sedmično, a poželjno je na 4-5 dana. Kada je košenje redovno onda je i lakše jer je trava manja. Visina košenja zavisi od više faktora, ali da uprostim. Ne mnogo nisko da ne požuti trava i da se ne vidi zemlja, a ni visoko da širokolisni korov ostaje. Praksa najbolje pokaže koja je najniža tačka košenja, koja neće oštetiti nadzemni deo naše trave. Ako želite brzo da dođete do formiranog travnjaka, pogledajte moguće rešenje.
I za kraj jedna stavka koju Englezi nisu ni pominjali a kod nas je često potrebna.
Kada bilo koji od navedenih procesa zanemarujemo ili redovno ne primenjujemo, nastaju sledeće indikacije. Dosta korova, mahovina, fleke po travnjaku, retka trava… Potrebno je raditi prozračavanje ili vertikuliranje površina. To za neki sledeći put…
