Чест je случај да се испред лепо сређених локала или ресторана налазе у саксијама полуосушене и прашњаве биљке веома лошег изгледа. Погледајте изнад и приметићете тенду, настрешницу или кров. Да ли се тај проблем може решити и како?
Није пресудна врста крова, може бити и стаклени са пуно светла. Узрок сушења је углавном недостатак влаге, а не светла. „Ја ћу заливати биљку, то ми није проблем.“ То често чујем као одговор када људима износим могуће проблеме.
Заливање земље у саксијама које нису изложене падавинама, није довољно. Биљке, а посебно четинари, дехидрирају у четинама, односно листу и после одређеног времена почну да се суше.
За четинаре је карактеристично да, када видите да почну да жуте и опадају четине, биљка је већ скроз осушена у корену и неће се опоравити.
Код лишћарских биљака прво приметите да биљци отпадају листови; недостаје јој воде и корен не може да храни листове, па прво њих одбацује. Ми видимо да листови отпадају и када почнемо заливање, храна креће од корена и нови листови поново расту.
Четинарима је природно станиште планина где је већа влажност ваздуха. Нове селекције украсних форми су, наравно, прилагодљивије и за остале услове, али влага у ваздуху, односно падавине и по самој биљци пуно значе и подспешују раст.
Важније је да биљку целу квасимо и тако јој омогућимо природне услове. То ће спрати прашину, наквасити листове или четине и тако окупана биљка имаће и украсно својство а не жалостан, полуосушен и прашњав изглед.
Ако место где се налази жардињера са биљкама запљускује киша или ветар наноси капљице кише, и то је довољно за успешно гајење. У току лета и када нема падавина, кантом или флашом поквасите биљку од врха и то је довољно.
Ако је технички могуће померити саксије ван стрехе, то је одлично решење. Када су кишни дани, жардињера се помери да би се биљка „окупала“ и после се врати на своје првобитно место. Током лета довољно је једном месечно овако интервенисати.
