Svako ko voli cveće zna kako je teško odlučiti se šta kupiti i posaditi. Posle dve-tri godine dosadi nam ono što imamo i želeli bi novu vrstu koju smo tek videli. Menjamo lični spošašnji izgled, način oblačenja…zašto da ne menjamo i biljke u našem okruženju. Predvidite mesto u dvorištu i počnite da uživate.
Posebno izdvojeno mesto u dvorištu koje će bite posebno naglašeno i prepuno perena-trajnica koje posebno plene. Naše bake su to zvale baštica (naglasak na i), skoriji naziv perenjak ili stručni alpinetum. Isti naziv za posebno osmišljen i uređen deo bašte. S obzirom na karakterističnost biljaka koje će tu rasti i razvijati se treba izabrati neki posebno naglašen deo dvorišta uz sam ulaz ili u delu koji koristimo za sedenje i nalazi se blizu mesta odmora. To može biti nekoliko kvadrata prostora ako nemamo veći prostor. Zašto treba izabrati prednji ili udarniji deo dvorišta. Tu se uglavnom sade biljke koje su nižeg rasta i upadljivije je kada su blizu. Održavanje takvog dela dvorišta je zahtevnije i potrebno je da ga više puta plevimo i oslobađamo korova. Lakše je kada nam je na dohvat ruke.
Kada smo odabrali lokaciju vreme je da uzmemo alat u ruke. Ašov je osnovna alatka u uređenju dvorišta. Jesen i proleće su pravo vreme za početak radova.
Malo rekreacije u hladne zimske dane. Riljamo što dublje i prevrćemo busenje tako da deo sa travom dođe dole. Uklanjamo kamenčiće, ako ih ima i sve ostalo što nađemo. Bitno je izašoviti sve ivice i delove koje smo planirali. Tako će se korov i ostalo nepoželjno rastinje uništiti. Poriljani deo će tokom zime izmrznuti i usitniti strukturu zemlje. Ako se grejemo na drva onda pepeo iz kamina ili šporeta posipamo po vrhu poriljane zemlje. Pepeo posebno pravi rastresitost i poboljšava fizički sastav zemljišta. Sneg, kiša i mraz će se pobrinuti da nam se zemljište usitni i ujednači.
Dok se vremenski uslovi pobrinu za pripremu terena mi imamo pune ruke posla oko planiranja i izbora biljaka. Izračunajte koliko kvadratnih metara prostora želite da uredite. Broj biljaka po kvadratnom metru, može se kretati od dvadesetak do samo nekoliko što zavisi od izbora i vrste. Razmislite koje boje cveća bi voleli da imate. U izboru vodite računa i o vremenu cvetanja. Najbolje je da izaberemo bilje da tokom cele godine ima dešavanja. I u zimu nas može obradovati cvet vresa. Što su biljke manje, trebamo saditi više istih u grupu da bi bile upadljive. Povedite računa o uslovima koje izabrane biljke traže da ne posadimo biljku koja voli hlad na najosunčanije mesto. Nemojte saditi od mnogo vrsta po jednu biljku, pretvoriće se u neurednu celinu. Ako kasnije želimo da dodamo novu biljku, odnosno novu grupu biljaka, presadimo one koje su se pokazala najmanje upadljivim i nama lepim i tako oslobodimo prostor.
Prostor koji osmišljavamo možemo dodatno ukrasiti većim ukrasnim kamenjem, nekim neobičnim panjem, starom metalnom kantom… mašti na volju. Pregledajte katalog vrtnog bilja i zapišite sve ono šta vam zapadne za oko. Kada se kasnije napravi ponovni odabir, uz konsultacije o načinu kako koja biljka rasta i šta voli, doći ćete do užeg izbora. Nije strašno i ako se kasnije predomislite. Biljke koje su vam suvišne možete pokloniti prijateljima ili komšijama a na njihovo mesto posaditi tek otkrivenu novu vrstu. Radosti nikad kraja.
Šta bih mogla da posadom uz Kale, u dvorištu?
Neke ukrasne trave se lepo uklapaju