Čest je slučaj da se ispred lepo sređenih lokala ili restorana nalaze u saksijama poluosušene i prašnjave biljke veoma lošeg izgleda. Pogledajte iznad i primetićete tendu, nastrešnicu ili krov. Da li se taj problem može rešiti i kako?
Nije presudna vrsta krova, može biti i stakleni sa puno svetla. Uzrok sušenja je uglavnom nedostatak vlage, a ne svetla. „Ja ću zalivati biljku, to mi nije problem.“ To često čujem kao odgovor kada ljudima iznosim moguće probleme.
Zalivanje zemlje u saksijama koje nisu izložene padavinama, nije dovoljno. Biljke, a posebno četinari, dehidriraju u četinama, odnosno listu i posle određenog vremena počnu da se suše.
Za četinare je karakteristično da, kada vidite da počnu da žute i opadaju četine, biljka je već skroz osušena u korenu i neće se oporaviti.
Kod lišćarskih biljaka prvo primetite da biljci otpadaju listovi; nedostaje joj vode i koren ne može da hrani listove, pa prvo njih odbacuje. Mi vidimo da listovi otpadaju i kada počnemo zalivanje, hrana kreće od korena i novi listovi ponovo rastu.
Četinarima je prirodno stanište planina gde je veća vlažnost vazduha. Nove selekcije ukrasnih formi su, naravno, prilagodljivije i za ostale uslove, ali vlaga u vazduhu, odnosno padavine i po samoj biljci puno znače i podspešuju rast.
Važnije je da biljku celu kvasimo i tako joj omogućimo prirodne uslove. To će sprati prašinu, nakvasiti listove ili četine i tako okupana biljka imaće i ukrasno svojstvo a ne žalostan, poluosušen i prašnjav izgled.
Ako mesto gde se nalazi žardinjera sa biljkama zapljuskuje kiša ili vetar nanosi kapljice kiše, i to je dovoljno za uspešno gajenje. U toku leta i kada nema padavina, kantom ili flašom pokvasite biljku od vrha i to je dovoljno.
Ako je tehnički moguće pomeriti saksije van strehe, to je odlično rešenje. Kada su kišni dani, žardinjera se pomeri da bi se biljka „okupala“ i posle se vrati na svoje prvobitno mesto. Tokom leta dovoljno je jednom mesečno ovako intervenisati.
