Mati Agnija, igumanija manastira Bogovađe , ispričala mi je ovu priču o njihovim ružama. Prošle su decenije, a priča – i neke ruže – još uvek postoje.
Svi smo verovatno primetili da ono što volimo i o čemu razmišljamo često nekako nađe način da se ostvari. Želje postaju stvarnost.
Mati Agnija je vrlo mlada otišla u manastir. Od detinjstva je volela cveće.
U manastiru je dobila zadatak da se stara o dvorištu i raslinju. Tada nije bilo mnogo sredstava za kupovinu cveća, niti je bilo mnogo proizvođača. Biljke su se uglavnom razmenjivale, pelceri su prelazili iz ruke u ruku i tako je uređen prostor.
Kraljica cveća – ruža – bila je jedna od najvrednijih biljaka u dvorištu.
Višegodišnja biljka koja cveta više od pola godine, osvežava prostor bojom i mirisom uz minimalno održavanje.
Mirisne ruže
Mi stariji pamtimo taj ritual – prilazeći grmu ruže, instinktivno bismo prineli cvet nosu. Nozdrve bi dodirnule latice, nakon čega bi usledio dubok udah. Kao da još uvek mogu da osetim taj slatki miris.
U prirodi nema kiča – nema preteranih boja ili nametljivih mirisa. Sve je harmonično.
Ruže nije lako proizvesti. Potrebno je znanje i vreme. Godišnje se seje seme podloge – šipak, koji voli sunčane i drenirane terene. Druge godine, u leto, kalemi se željena sorta ruže. Grančica pelcera se često zabijala u krompir da bi se očuvala vlaga dok se ne bi donela kući i nakalemila. Tek sledećeg proleća možemo očekivati prvi cvet i miris nove ruže. Kalemljenje je zahtevno – zahteva iskustvo i znanje.
Napisao sam ukratko ciklus proizvodnje da biste ostali i pročitali tekst do kraja.
Danas je teško ostati fokusiran čak i na nekoliko rečenica teksta, a kamoli na dvogodišnji proces uzgoja ruže. Pored znanja, volje i truda, ulogu igraju i vremenski uslovi – jake zime, suša, grad. Možda je sada jasniji izraz ruža – kraljica cveća .
Sada se vraćam u portu manastira, gde je pored travnjaka bilo nekoliko cveća.
Jedne nedelje u manastir je došao na bogosluženje Milorad Jelović iz sela Gukoš kod Ljiga. Tiha i neupadljiva, u skromnoj ali urednoj odeći. Posebno su se isticali njegova jakna i šešir.
Doneo je prvu nakalemljenu ružu koju je sam nakalemio i hteo je da je pokloni manastiru. U sebi je nosio stidljiv strah – da li bi sestrinstvo prihvatilo njegov doprinos i posadilo prvu ružu u dvorištu?
Majka Agnija je sa radošću primila dar, ne krijući sreću što će u proleće manastirska porta procvetati.
Tako je započela tradicija koja traje više od 30 godina – poklanjanje i razmena ruža, pelcera i priča o mirisu i lepoti ove posebne biljke.
Majka Agnija me je vodila od ruže do ruže, pričajući o njima – kada su zasađene, kako su došle u manastir, koje zanimljivosti ih prate. Jedan od izdanaka je izgledao suv, ali ga je ostavila – i u proleće se probudila. Posebno je volela tu ružu.
Žao mi je što tada nisam snimao, tako da nema ni traga. Ostalo je samo moje sećanje i ova priča.
U centralnom delu kapije rasle su ruže različitih boja i vrsta, ali je sve bilo u savršenom skladu. Prvi put sam ih video ne samo kao biljke i cveće, već i kao želje i uspomene.
A ti?
Imate li sećanja na ruže svojih baka ili roditelja? Podelite to sa nama.
Od tog dana, ja zaista vidim ružu kao kraljicu cveća.
Uslovi za gajenje ruža
Godinama i decenijama, uz minimalne uslove, ulepšava, boji i miriše prostor. Kada je lepo dizajniran, sa odgovarajućom lokacijom i pravom sortom, vaš ružičnjak može trajati generacijama – i pričati svoju priču duže od samih biljaka koje su zasađene.
Pa idi! Čim sada pročitate ovu priču – pravi je trenutak. Ne ignorišite taj tihi poziv. Malo truda – i lepe uspomene se same rađaju.
Verujem da mati Agnija i Milorad još uvek uživaju u cveću i bilju u Carstvu nebeskom. Njihovim i vašim molitvama, voleo bih da mogu da obrađujem kutak te bašte u večnosti.
Ako želite da se prijavite za Cvetinar gde upravo pričamo o ružama požuti. Besplatno je ali su mesta ograničena
Preuzmite besplatni katalog mirisnih ruža ovde
Autor
Dragan R. Sajić
Ako želite, možete pogledati i naručiti
Hortikulturni BESTSELLER
sada u elektronskom formatu na latiničnom pismu.
