Ту реченицу сам чула дан пред полазак у исту. Била сам јако изненађена схвативши шта та реченица говори, а цео живот слушам Холандија и цвеће увек у истом контексту- Холанђани су експерти за цвеће.
Поред великог узбуђења што сам први пут у овој земљи, знатижељно сам гледала на све стране и тражила нешто што би ту реченицу разуверило.
Наравно, нисам баш била сигурна шта треба да тражим, сем- цвеће. Амстердам и цвеће, па, не иде баш заједно (бар не оно што сам ја видела). Цвеће сам „сретала“ само на понеким терасама кафића или ресторана, на врло ретким местима биле су саксије са цвећем на јавним површинама.
Али једна ствар која ми је привукла пажњу, можда цвећа није било много, али тамо где је било, изгледало је- прелепо. Посађено је пажљиво: добро одабрано место, добро изабрана врста, добро одржавано… Није посађено само „ради реда“, посађено је ту као да је и оно део тог места и као да је одувек ту било и ту припадало.
Онда ме је бицикло (наравно, које би друго превозно средство) довело у једно мање место- Харлем, недалеко од самог Амстердама. Имала сам утисак да нисам у исто земљи. Тотално другачије, све!
Прелепе, породичне куће, са великим вртовима испред сваке! Мирно, кола ретко пролазе, бициклисти чешће, али они само дају чар улицама. Али оно што је на мене оставило највећи утисак- свака кућа имала је отворену капију (ако је капија постојала) и свако двориште било је толико уредно и сређено и бар у једном углу налазила се клупа, сто и столице или неки део за уживање.
Свака капија и прилаз дворишту је викао „изволите, уђите, уживајте“. Дивно! Биљке су углавном била старије, велике и веома добро уклопљене.
Комбинација више врста живе ограде или комбинација (дрвених) ограда са биљем, пар већих лишћара или више мањих, обликованих. Сваки врт има комбиновано лишћарско и четинарско биље (атрактиван је током целе године) из тог разлога (или због времена које одузима) сезонско цвећа ретко сам виђала.
Вероватно ће вас интересовати, као и мене, ко то уређује и ко то одржава? Оно што сам могла да закључим из разговора са женом која живи у једној од тих кућа, било је да то све раде сами. Да, сами одржавају своје вртове и поред послова и обавеза, стижу да их одржавају тако уредним. Како кажу, имају два велика сређивања, пролећно и јесење и у томе учествује цела породица- и деца и родитељи, свако има своја задужења.
Још једна ствар, која су сам приметила, јавни простори, у том мањем месту, били су мање одржавани него приватне куће, али да се разумемо, када кажем мање одржаваним, не мислим на већину наших јавних површина које се „мање“ одржавају.
Још једно јако занимљиво место које сам посетила је Боскоп. Град који је познат по расадницима и хортикултури. Оно што је јако занимљиво је да су сви расадници, (има их преко хиљаду) повезани/раздвојени каналима који им наравно служе за наводњавање, али служе и да се њима возите чамцем и гледати лепоте холандских расадника.
Један расадник, бар део, сам обишла и копном и разгледала биљке. Ствар која ми је привукла пажњу је то да све деле у целине. Нпр, имају само један део у којима можете пронаћи огроман број јавора, исто за поједине врсте четинара, затим хортензије…
Прво што сам помислила тамо било је „благо њима, имају воду, то је све што им треба“, али то баш није тако лако. Скоро цело подручије налази се на воденој површини, тако да су њихови расадници на „платоима“ који су издигнути, а онда долази земља у коју саде биљке. Што значи да немају велику количину супстрата и самим тим не гаје велике, школоване саднице, јер за то немају услове. Такође, тај супстрат је њихов потрошан материјал, често мора да се обнавља.
Ствар са водом, не могу да користе директно воду из канала, него морају да користе системе за пречишћавање воде, да би је касније користили за биљке.
Али ништа од тога не утиче на њихов посао који одлично раде годинама и деценијама.
Куће које се налазе у Боскопу су као са фотографија. Прелепе, са огромним бројем биљака, цветница, украсним елементима… Када сам кретала из тог места, испратили су ме реченицом „ако икада пожелиш неку биљку која нема нигде, дођи код нас“, и заиста верујем у то.
Моја посета Холандији, била је у октобру месецу, што значи да нисам видела „најлепше доба“, како они кажу, а то је период када цветају лале.
Овог пута нисам осетила мирис са поља лала, али сам осетила мирис земље цвећа.
Аутор текста:
Исидора Сајић
