„Pravilo“, koje sam prvo naučila na fakultetu, odnosilo se na to, da kada sadimo biljke i sređujemo neki prostor, moramo da mislimo na svako godišnje doba. Što bi značilo, da prostor bude lep i upotrebljiv u svako godišnje doba, a ne samo na proleće i leto.
Uvek bih pomislila: „Jeste, ali zimi nema lišća na drvetu da ga ukrasi, nije ni približno lepo kao ono koje okite listovi i cvetovi u proleće ili jesen“. A sada, sada imam potpuno drugo mišljenje.
Zašto baš iz tog razloga ne bi postavili nekoliko sadnica sa crvenim listom, (i tokom zime) na primer, na površinu koja je okružena lišćarima ili nekim šibljem? Zašto ne bi posadili žbun koji će u februaru da cveta pre nego što olista, pa da ponosno privlači poglede prolaznika?
Zašto ne bi posadili višegodišnje šiblje koje će nam već u januaru najaviti predstojeće proleće?
Za tako efektne primere, nije stvar u broju i što većoj količini, već o pametno izabranoj vrsti. O vrsti koja će svojom bojom ili cvetom da privuče sve poglede na sebe, tako da ne primetite još uvek žutu travu od hladne zime, gole grane bez lišća ili četinare koji se oporavljaju od teškog snega.
U nekom slučaju, potrebno je svega par sadnica, na većim, javnim površinama, da se dobije kontrast i da se oko prevari da je proleće stiglo.
Kada kažem proleće, i dalje mislim na 21. mart i ako smo svedoci da je i ove godine proleće došlo mnogoo pre tog datuma.
Na manjim površinama, privatnim dvorištima, baštama, dovoljno je posaditi nekoliko sadnica određenog šiblja i proleće će stići u januaru ili februaru.
Dok ste predhodnih dana odlazili na posao, a ako niste mislili o poslovima koji vas tamo čekaju, sigurno ste primetili jarko žute vesnike proleća- Forziciju. Ima je svuda i stvarno, pogled se svaki put lepi za njenu divnu boju.
Takođe, sa zavidno žutom bojom, u kasnu zimu i rano proleće, tu je i Zimocvet, Chimonanthus praecox. Listopadan žbun koji može da poraste do 3 metra, ima jako zelene listove i sitne, ali guste, žute cvetove, koji se pojavljuju pre listanja i ceo žbun deluje kao da je okićen.
A ako je žuta boja previše jaka posle bele zime, tu je i Japanese quince ili kod nas poznata kao Japanska dunja. Listopadni žbun koji može porasti do 3 metra, već krajem zime obradovaće vas jednostavnim, ali upadljivim cvetom, divne koralne boje. Žbun je dosta drvenast, ima jake grane, pa ti divni cvetovi moraju da prenesu pažnju na sebe, a to i te kako postižu svojom bojom.
Naravno, tu je i neprevaziđena Crvenolisna šljiva, Prunus pisardii, koja ne samo da je u toku godine upadljiva sa crvenim listovima, nego i u kasnu zimu sve obraduje svojim nežno roze cvetovima.
Vremenom sam shvatila da nije uvek list ono što krasi biljku i dokaz za tosu ovih par biljaka i još mnogo drugih.
U ovom periodu godine, dok šetam po gradu, po lepom vremenu, shvatim koliko cvet dođe do izražaja kada nema listova da ga zaklanja, to je njegov trenutak da zasija u punom sjaju.
Obratite pažnju na ove divne „podsetnike“ koji svojim bojama viču da proleće stiže. Možda poželite nekog od njih u svom dvorištu, da i vas podsete svake zime da je proleće na pragu.
Šarene i sunčane pozdrave, šalje vam
Isidora
