Nikada nisam bila fan rukavica kada radim sa biljkama, bilo da sadim, čupkam ili nešto treće.
Taj osećaj koji nam pruža čulo dodira ne može se uporediti ni sa čim. Kad god nosim rukavice, osećam barijeru između biljke i mene, veza nikada ne bude komletna.
Iz tog razloga uvek biram opciju- bez rukavica (Dobro, ponekad me samo mrzi da odem da ih nađem). U početku, dok potpuno ne zaprljam ruke, malo se dvoumim i sve radim „sa dva prsta“, mislim kako ću posle oribati nokte i slično.
Zato, da vam skratim muke i razmišljanja, prvo umočite ruke u zemlju i komletno isprljajte, e posle na miru možete da sadite i radite.
Pored te barijere koju uvek osećam kada radim sa rukavicama, drugi glavni razlog je što nikada nisam mogla da nađem dobre, ženske, lepe baštenske rukavice. Pored toga treba da mi budu potpuno taman i ne spadaju; volim i da lepo izgledaju, da se lepo slikaju- nikakav rad se ne računa bez fotografije na društvenim mrežama kao dokaz.
Prošli mesec sam radila neki posao koji je uključivao i sadnju, a kako sam se pripremala za svadbu, opcija bez rukavica, zapravo, nije bila opcija. Pri polasku sam ponela novi par rukavica (bile su mi pri ruci), lepo dizajniranih, još uvek sa etiketom, jer sam ih u stvari kupila za ukrašavanje nekog prostora, a ne da bi služile svrsi.
Došli na teren, posao se uveliko zahuktava, ja skidam etiketu, navlačim rukavice, a one- taman, potpuno, kompletno taman. Ja u čudu! Čak sam i prsten morala da skinem, jer su me preko njega zatezale i žuljale. Gumica na člancima baš kako treba, ne steže da stane krv, a opet dovoljno dobro drži da unutra ne upada zemlja. Ona veza, koju sam ranije pominjala, bila je skoro pa potpuna, jer su rukavice dovoljno tanke da imam osećaj šta radim, a dovoljno debele da se ne cepaju.
Tako, posle nekog vremena, sednem da se malo odmorim sa sve rukavicama na rukama i zazvoni mi telefon. Mahinalno se odmah hvatam, povlačim po ekranu- i on reaguje. Rukavice funkcionišu na touch screen. Ja u čudu drugi put! Zamišljam kako je u stvari dobro što nikada više ne moram da prekidam posao, da žurim da skidam rukavice kako bih se javila na telefonski poziv, super!
Verovatno je bitno i da pomenem da sam posle završenog posla lepo oprala ruke sa sve rukavicama i bile su ponovo lepe i čiste.
Stvarno ranije nisam vodila računa o tim „sitnicama“ koje zapravo mnogo znače i olakšavaju posao, ali posle ovog otkrića baš sam bila srećna. Verovatno za nekoga to nije ništa novo i za ovakve ili slične rukavice odavno zna, ali za mene su ove prave, ženske (fotogenične) baštenske rukavice – must have!
Autor teksta:
Isidora Sajić
Kupite ovde: Ženske baštenske rukavice
