Мати Агнија, игуманија манастира Боговађе , испричала ми је ову причу о њиховим ружама. Прошле су деценије, а прича – и неке руже – још увек постоје.
Сви смо вероватно приметили да оно што волимо и о чему размишљамо често некако нађе начин да се оствари. Жеље постају стварност.
Мати Агнија је врло млада отишла у манастир. Од детињства је волела цвеће.
У манастиру је добила задатак да се стара о дворишту и раслињу. Тада није било много средстава за куповину цвећа, нити је било много произвођача. Биљке су се углавном размењивале, пелцери су прелазили из руке у руку и тако је уређен простор.
Краљица цвећа – ружа – била је једна од највреднијих биљака у дворишту.
Вишегодишња биљка која цвета више од пола године, освежава простор бојом и мирисом уз минимално одржавање.
Mirisne ruže
Ми старији памтимо тај ритуал – прилазећи грму руже, инстинктивно бисмо принели цвет носу. Ноздрве би додирнуле латице, након чега би уследио дубок удах. Као да још увек могу да осетим тај слатки мирис.
У природи нема кича – нема претераних боја или наметљивих мириса. Све је хармонично.
Руже није лако произвести. Потребно је знање и време. Годишње се сеје семе подлоге – шипак, који воли сунчане и дрениране терене. Друге године, у лето, калеми се жељена сорта руже. Гранчица пелцера се често забијала у кромпир да би се очувала влага док се не би донела кући и накалемила. Тек следећег пролећа можемо очекивати први цвет и мирис нове руже. Калемљење је захтевно – захтева искуство и знање.
Написао сам укратко циклус производње да бисте остали и прочитали текст до краја.
Данас је тешко остати фокусиран чак и на неколико реченица текста, а камоли на двогодишњи процес узгоја руже. Поред знања, воље и труда, улогу играју и временски услови – јаке зиме, суша, град. Можда је сада јаснији израз ружа – краљица цвећа .
Сада се враћам у порту манастира, где је поред травњака било неколико цвећа.
Једне недеље у манастир је дошао на богослужење Милорад Јеловић из села Гукош код Љига. Тиха и неупадљива, у скромној али уредној одећи. Посебно су се истицали његова јакна и шешир.
Донео је прву накалемљену ружу коју је сам накалемио и хтео је да је поклони манастиру. У себи је носио стидљив страх – да ли би сестринство прихватило његов допринос и посадило прву ружу у дворишту?
Мајка Агнија је са радошћу примила дар, не кријући срећу што ће у пролеће манастирска порта процветати.
Тако је започела традиција која траје више од 30 година – поклањање и размена ружа, пелцера и прича о мирису и лепоти ове посебне биљке.
Мајка Агнија ме је водила од руже до руже, причајући о њима – када су засађене, како су дошле у манастир, које занимљивости их прате. Један од изданака је изгледао сув, али га је оставила – и у пролеће се пробудила. Посебно је волела ту ружу.
Жао ми је што тада нисам снимао, тако да нема ни трага. Остало је само моје сећање и ова прича.
У централном делу капије расле су руже различитих боја и врста, али је све било у савршеном складу. Први пут сам их видео не само као биљке и цвеће, већ и као жеље и успомене.
А ти?
Имате ли сећања на руже својих бака или родитеља? Поделите то са нама.
Од тог дана, ја заиста видим ружу као краљицу цвећа.
Uslovi za gajenje ruža
Годинама и деценијама, уз минималне услове, улепшава, боји и мирише простор. Када је лепо дизајниран, са одговарајућом локацијом и правом сортом, ваш ружичњак може трајати генерацијама – и причати своју причу дуже од самих биљака које су засађене.
Па иди! Чим сада прочитате ову причу – прави је тренутак. Не игноришите тај тихи позив. Мало труда – и лепе успомене се саме рађају.
Верујем да мати Агнија и Милорад још увек уживају у цвећу и биљу у Царству небеском. Њиховим i vašim молитвама, волео бих да могу да обрађујем кутак те баште у вечности.
Ako želite da se prijavite za Cvetinar gde upravo pričamo o ružama požuti. Besplatno je ali su mesta ograničena
Преузмите бесплатни каталог мирисних ружа овде
Аутор
Драган Р. Сајић
Ако желите, можете погледати и наручити
Хортикултурни БЕСТСЕЛЛЕР
сада у електронском формату на латиничном писму.
