Moja priča o manastirskim ružama

Баштованство

Мати Агнија, игуманија манастира Боговађе , испричала ми је ову причу о њиховим ружама. Прошле су деценије, а прича – и неке руже – још увек постоје.

Сви смо вероватно приметили да оно што волимо и о чему размишљамо често некако нађе начин да се оствари. Жеље постају стварност.

Мати Агнија је врло млада отишла у манастир. Од детињства је волела цвеће.

У манастиру је добила задатак да се стара о дворишту и раслињу. Тада није било много средстава за куповину цвећа, нити је било много произвођача. Биљке су се углавном размењивале, пелцери су прелазили из руке у руку и тако је уређен простор.

Краљица цвећа – ружа – била је једна од највреднијих биљака у дворишту.

Вишегодишња биљка која цвета више од пола године, освежава простор бојом и мирисом уз минимално одржавање.

Mirisne ruže

Ми старији памтимо тај ритуал – прилазећи грму руже, инстинктивно бисмо принели цвет носу. Ноздрве би додирнуле латице, након чега би уследио дубок удах. Као да још увек могу да осетим тај слатки мирис. 

У природи нема кича – нема претераних боја или наметљивих мириса. Све је хармонично.

Руже није лако произвести. Потребно је знање и време. Годишње се сеје семе подлоге – шипак, који воли сунчане и дрениране терене. Друге године, у лето, калеми се жељена сорта руже. Гранчица пелцера се често забијала у кромпир да би се очувала влага док се не би донела кући и накалемила. Тек следећег пролећа можемо очекивати први цвет и мирис нове руже. Калемљење је захтевно – захтева искуство и знање.

Написао сам  укратко циклус производње да бисте остали и прочитали текст до краја.

Данас је тешко остати фокусиран чак и на неколико реченица текста, а камоли на двогодишњи процес узгоја руже. Поред знања, воље и труда, улогу играју и временски услови – јаке зиме, суша, град. Можда је сада јаснији израз  ружа – краљица цвећа .

Сада се враћам у порту манастира, где је поред травњака било неколико цвећа.

Једне недеље у манастир је дошао на богослужење Милорад Јеловић из села Гукош код Љига. Тиха и неупадљива, у скромној али уредној одећи. Посебно су се истицали његова јакна и шешир.

Донео је прву накалемљену ружу коју је сам накалемио и хтео је да је поклони манастиру. У себи је носио стидљив страх – да ли би сестринство прихватило његов допринос и посадило прву ружу у дворишту?

Мајка Агнија је са радошћу примила дар, не кријући срећу што ће у пролеће манастирска порта процветати.

Тако је започела традиција која  траје  више од 30 година  поклањање и размена ружа, пелцера и прича о мирису и лепоти ове посебне биљке.

Мајка Агнија ме је водила од руже до руже, причајући о њима – када су засађене, како су дошле у манастир, које занимљивости их прате. Један од изданака је изгледао сув, али га је оставила – и у пролеће се пробудила. Посебно је волела ту ружу.

Жао ми је што тада нисам снимао, тако да нема ни трага. Остало је само моје сећање и ова прича.

У централном делу капије расле су руже различитих боја и врста, али је све било у савршеном складу. Први пут сам их видео не само као биљке и цвеће, већ и као жеље и успомене.

А ти?

Имате ли сећања на руже својих бака или родитеља? Поделите то са нама.

Од тог дана, ја заиста видим ружу као краљицу цвећа.

Uslovi za gajenje ruža

Годинама и деценијама, уз минималне услове, улепшава, боји и мирише простор. Када је лепо дизајниран, са одговарајућом локацијом и правом сортом, ваш ружичњак може трајати генерацијама – и причати своју причу дуже од самих биљака које су засађене.

Па иди! Чим сада прочитате ову причу – прави је тренутак. Не игноришите тај тихи позив. Мало труда – и лепе успомене се саме рађају.

Верујем да мати Агнија и Милорад још увек уживају у цвећу  и  биљу у Царству небеском. Њиховим  i vašim  молитвама, волео бих да могу да обрађујем кутак те баште  у вечности.

Ako želite da se prijavite za Cvetinar gde upravo pričamo o ružama požuti. Besplatno je ali su mesta ograničena 

 

 

Преузмите бесплатни каталог мирисних ружа овде 

Аутор
Драган Р. Сајић

Ако желите, можете погледати и наручити
Хортикултурни  БЕСТСЕЛЛЕР
сада у  електронском формату  на  латиничном писму.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *