Koferi spakovani, šešir na glavi, pasoši u ruci- krećemo.
Kao što obično bude, na samom polasku čujem rečenicu: „Jao videćeš, Italijani piju kafu u dva gutljaja, onako na šanku“. Naravno, mislim da to nema šanse, ko to još ne uživa u kafi, čaju ili bilo čemu što voli da popije. Minus broj jedan.
Italija mi je uvek bila destinacija na koju bih se vraćala i želela da vidim i upoznam sve vezano za istu. Odatle i ovo putovanje. U sklopu putovanja dogovorili smo odlaske u nekoliko francuskih gradova. Nisam se posebno interesovala, naravno da sam bila željna da vidim kakva je ta zemlja, ali nisam pridavala previše značaja.
Da, nisam napomenula da se radi o delu Azurne obale, iliti Riviera dei Fiori- Rivijera cveća (a gde drugde?).
Grad u kome smo boravili (Sanremo) poznat je po velikom broju rasadnika ukrasnog bilja i cvetnica, ali nažalost veliki broj istih je zatvoren ili su propali, bar su meni tako izgledali.
Prvi dan u gradu, šetamo, gledamo. Veoma lep i prilično veliki grad. Cveća ima na ulicama, po žardinjerama, uglavnom su to lepo održavane, višegodišnje biljke. Ali meni tu nešto fali. Rivijera cveća, rasadnici, ali fali, fali cveća!
Da me ne shvatite pogrešno, daleko od toga da grad nije sređen i da nema cveća. Ima ga daleko više nego na primer kod nas, ali za grad kome je sinonim cveće-fali biljaka i uređenja.
Fotoaparat upotrebila tek drugi dan u gradu.
Treći dan, krećemo za Francusku, prva destinacija-Menton.
Tu sam došla i tu sam ostala.
Mislila sam da ne može da bude velika razlika, ipak je to skoro mesto do mesta koje deli samo državna granica. Grdno sam pogrešila!
Menton je prelepi mali grad na obali Azurne obale u kome bih mogla da živim! Svaki detalj, svaka saksija, svako slobodno mesto je upotpunjeno biljkama. Nije samo centar grada uređen, sam ulazak u grad je prelep. Oko saobraćajnica zelene površine sa velikim grupacijama višegodišnjeg cveća, balkoni puni letnjih cvetnica, drvoredi mandarine i limuna. Da, nisam rekla da je Menton poznatiji kao grad limuna. Fotoapart nisam ispuštala iz ruke, naravno, nestalo mi je i memorije, ali sam uspela da zabeležim onoliko koliko aparat može da prenese.
Svaki sledeći grad u Francuskoj je bio mnogo lep, takođe pun cveća, sa velikim oblikovanim formama lišćara i cvetnica. Čak i mala, manje poznata mesta imala su zaista puno sređenih površina, a i sami kružni tokovi na putevima su toliko sređeni da sam ostala bez reči, samo sa fotoaparatom u ruci. Sledi nekoliko fotografija iz divnog Antiba.
Monako, kakav i jeste sam po sebi- posebna priča. Ne fasciniraju me velike i bogate zgrade, kockarnice i slično, ali njihove bašte na svakoj terasi, svakom krovu (bukvalno svakom), to je zaista posebna priča. Ostaviću vam nekoliko fotografija, bar malo da uživate (na kraju teksta).
Italija je i dalje zemlja koju bih volela celu da obiđem, zaista je lepa, ali u ovoj borbi između cvetnih zemalja-pobedila je Francuska, na čelu sa Mentonom!
Šišarke sam ponela (to su moje uspomene umesto magneta) i kući se vratila, ali se sledeći put vidimo (i čitamo) iz Francuske!
Za kraj, nekoliko fotografija iz Monaka. Obratite pažnju na krovove zgrada!
