Nova bolest šimšira?

Ako, na sreću, niste još videli na sopstvenom šimširu, verovatno ste negde u okruženju ili u prolazu primetili veliki broj propalih sadnica šimšira.

 

Šta se to desilo? Pojavila se nova invazivna vrsta koja uništava jednu od najotpornijih vrsta na našem prostoru, kralj meću biljkama za žive ograde, šimšir.

Vrsta Cydalima perspectalis uvezena je u Evropu još pre desetak godina, a potiče iz Azije. 2006 zapažena je u Nemačkoj, zatim u Švajcarskoj, Francuskoj, Austriji, Hrvatskoj… U Srbiji je prvi put primećena krajem 2014 godine.

 

 

Kako ga uvideti na biljci?

Jaja su veoma mala i nalaze se na naličju neoštećenog lišća. Iz jaja izlaze larve koje za tri do četiri nedelje dostižu svoju maksimalnu veličinu. U samom početku, štetočinu možete primetiti u donjoj trećini biljke tako što ćete razdvajati grane i gledati (stalna provera biljaka), ako primetite paučinu obaviju oko listova (liči na paučinasto gnezdo) znači da je štetočina tu i da je već započela ciklus razmnožavanja. Ova štetočina ima tri životna stadijuma: larva, pupa i leptir. Larva je najopasniji stadijum za šimšir.

Mlade larve jedu mlado i mekano lišće i obično po površini, dok starije larve jedu ostatak listova, kao i ono starije i čvrsto.

Starije, veće larve su jako opasne i jako brzo mogu dovesti do potpunog ogoljenja velike, starije biljke.

Veoma često se desi da ljudi ne primete da se štetočina pojavila sve dok ne orežu biljku, tek onda primete da je u većini slučajeva cela unutrašljost već uništena, a posle samo orezivanja, štetočini smo olakšali posao i za neverovatno mali period i cela biljka će biti „pojedena“.

 

 

Primetili ste štetočinu, šta onda?

 

Ako na vreme uvidite problem, vrlo verovatno je da ćete moći da spasete biljku od potpunog ogoljenja.

Do sada su se mehaničke mere pokazale kao veoma efikasne. To podrazumeva: čišćenje biljke, skidanje samih gusenica (i njihovo uništenje), kao i prskanje biljke jakim pritiskom vode, što će uzrokovati skidanje gusenica. Takođe sakupljanje pupa i jaja koja su obično u gomili grupisana ispod listova.

Posle bilo koje mehaničke mere obavezno je skupljanje i uništavanje larvi, pupa ili jaja.

 

Nista na vreme uočili problem, da li je biljka propala?

 

Ukoliko nista na vreme uvideli pojavu štetočine i ona je već pojela celu biljku, ne brinite, vaša biljka će se najverovatnije oporaviti.

U većini slučajeva, gusenice pojedu celu krošnju (zeleni deo, lišće, a nekad i deo kore) i zatim prelaze na drugu biljku. Vaša sadnica/e više ne liče na one od pre, ali biljka je i dalje živa, vrši fiziološke procese. Iako će joj trebati dosta vremena (pogotovu ako je to bio stari, spororastući šimšir) da ponovo krene i da izraste novo lišće.

Vodite računa na godišnje doba kada primetite da je biljka ogoljena. Ukoliko na jesen ili u proleće, gde još postoji šansa za jake mrazeve, vaša biljka bude „otkrivena“ i uhvati je mraz, smrznuće se. Tada će stvarno biti uništena.

Još jedna bitna stvar, i kada se biljka oporavi i ponovo izraste, postoji i dalje šansa da će se štetočina vratiti i ponovo uraditi istu stvar.

 

Zaključak?

 

Najbitnije je da dobro vodite računa o vašim biljkama i koliko vam obaveze dozvoljavaju, što češće ih proveravate i pregledate.

To je najefikasnije mera protiv šimširovog plamenca!

 

 

Autor

Isidora Sajić