Godinama slušam iskusne novinarske „eksperte“ koji u emisijama promovišu raznu unosnu poljoprivrednu proizvodnju. Od kaliforniskih glista, nojeva, puževa, lešnika, borovnice do sada popularne aronije. Preseci prihoda po sezoni uz prikaz krajnje prodajne cene koju mi vidimo na tržištu. Pomnoženi prihodi po godinama proizvodnje, isplativost ulaganja, zarada, kamioni – avioni.
Ko to nudi?
To su uglavnom gradske firme u saradnji sa bankama i promoterima. Lepo upakovana priča sa dobrom motivacijom zarade i budućeg razvoja. Ističu slobodno radno vreme, sezonski rad, malte ne, relaksacija uz lepu zaradu.
Kome nude, seljaku?
Seljak zna u pare a o relaksaciji da ne govorim. Ovo je pripremljeno i nudi se gradskom čoveku kome je posao u gradu neizvestan i malo plaćen. Ima negde u Srbiji dedovinu ili očevinu i to je prava prilika da onima u selu pokaže kako treba da se radi, jel oni tamo ne znaju. Seljak je po njima seljak, ne prati trendove, internet a o fejzbuku da ne govorim.
Setih se jednog primera iz okoline. Osrednji gradski preduzetnik kupio povoljno dva hektara zemlje u obližnjem selu, iskrčio, ogradio, postavio špalire i sadi kupinu. Ima „savetnika“ koji mu to stručno nadgleda i daje dalje smernice. Prvi komšija seljak Dragić priskoči da pomogne kad zatreba oranje, stajsko đubre, kolje. Pokušavao da kaže, ali gde će on učiti, učene ljude. Dolaze, ulažu, jedu, piju, za selo retka zabava sa gradskim ljudima. Dugo očekivana berba podbaci, dogodine malo bolje ali ni približno onome što je pisalo u svesci preduzetnika. Volja se izgubila, ne uradi se na vreme potrebno i sve manje roda. Počinje traženje krivca. Dragić mu je skupo naplaćivao oranje, nije mu na vreme uradio obećano, seljaci su ovakvi-onakvi. Onog stručnjaka niko i ne pominje, savetnici koji su jeli i pili oni sada sa tim nemaju veze. Preduzetnik ljut na Dragića a Dragić u čudu skupi hrabrosti da pita.
„Komšija Jovo kada si u katastru prenosio kupljenu zemlju jel si video kako se zove tvoja njiva“
Nisam, kakve to veze ima?
„Ima komšija, ima, uvek se zvala „Podbarina“ i to sam uvek pokušavao da te podsetim. Nikad tu nije raslo ništa drugo sem zukve i jeuše. Ali gde da ja učim, učene. Kupina voli osunčano, ocedito, pogledaj oko njive i vidi da li negde raste divlja kupina, nema je“.
Jova, teško da je razumeo. Otišao na drugi lakši posao, nije ovo za njega. Podbarine traže novog investitora. Što kažu kod nas „Nije majka grdila sina što se kocka, nego što se „vadi“.
Izgleda jako privlačno i ostvarljivo
Šalu na stranu, ozbiljna su ovo posla. U Srbiji je 85% teritorije nerazvijeno (ruralno je govorio Jovin konsultant) ima dosta potencijala ali i teškoće. Ne očekivati previše zarade jel da je to moguće naše selo bi već bilo bogatije. Sa seljacima, komšijama oprezno ali ih saslušati i čuti i poštovati. Kada oni osete poštovanje umeju domaćinski da pomognu i priskoče. Svakako konsultovati stručne ljude ali još obazrivije nego sa seljacima. I glavu gore, ako ste već rešili u selo, dobro došli. Najtačnije je ono sa početka što reklamiraju, slobodu radnog vremena i sezonski rad.
Sada je zima, manje posla pa od Božića pečenica, pršuta, kiseli kupus, vruća rakija pa ko izdrži. Da ne bude ona posleratna doskočica
Selo gradu pomaže u radu
A grad selu pomaže u jelu
